Katarina Ivanović predstavlja prvu žensku figuru u istoriji srpske likovne umetnosti. Rođena u Vespremu, Katarina je zahvaljujući svom vanserijskom talentu i podršci mecena (uključujući Savu Tekeliju) uspela da završi umetničku akademiju u Beču, što je za žene tog vremena bio izuzetan uspeh.
Njen profesionalni rad je bio usko vezan za Arad i Temišvar, gde je živela bogata srpska klijentela. Katarina je svojim preciznim, bidermajerskim stilom naslikala galeriju portreta tamošnjih srpskih trgovaca, oficira i njihovih supruga, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o izgledu i kulturi tog sloja.
Kao žena izuzetnog integriteta, Katarina je zaveštala svoje slike Narodnom muzeju u Beogradu, želeći da pomogne razvoj umetnosti u oslobođenoj otadžbini. Njen autoportret ostaje jedna od najvažnijih slika srpskog 19. veka.
Njen boravak i rad na prostoru današnje Rumunije pokazuju da su srpske iseljeničke porodice u Banatu bile ne samo bogate, već su posedovale i visoku estetsku svest, podržavajući prvu umetnicu našeg naroda.