Milka Novaković je svojim pesničkim glasom prenela tople emocije i melanholiju srpskog iseljeničkog života na Novi Zeland. Njena poezija, pisana pod uticajem dalekih predela i okeana, nosi u sebi duboku povezanost sa zavičajnim tlom.
U svojim pričama, Milka opisuje svakodnevicu naših porodica koje nastoje da u novom svetu sačuvaju krsnu slavu, božićne običaje i srpski jezik. Poseban fokus njenog rada bio je na sudbinama žena koje su nosile teret očuvanja doma u tuđini.
Bila je redovan učesnik kulturnih manifestacija u organizaciji naših društava na Novom Zelandu, čitajući svoje stihove i povezujući iseljene pisce.
Njeno književno nasleđe predstavlja dragocen pisani spomenik o emotivnom svetu srpske dijaspore na Novom Zelandu, svedočeći da se ljubav prema otadžbini ne meri kilometrima.