Milutin Milanković, naučnik čije ime nose krateri na Mesecu i Marsu, proveo je svoje najranije i najsrećnije godine u Dalju, na Dunavu. Odrastanje u mirnom slavonskom mestu, u porodici koja je generacijama negovala ljubav prema prosveti i tradiciji, ugradilo je u Milutina širinu duha i istraživačku strast.
Iako ga je akademska karijera odvela u Beč, a potom u Beograd, Milanković se celog života vraćao Dalju. Dunav je za njega bio simbol večnog toka vremena i inspiracija za razmišljanje o ritmu prirode i kosmosu.
Njegov rad na Građevinskom fakultetu u Beogradu i u Srpskoj akademiji nauka doneo mu je svetsku slavu, ali je u svojim memoarima uvek sa nežnošću opisivao rodni dom u Slavoniji. Tamo je napisao i neka od svojih najlepših popularno-naučnih dela.
Njegova rodna kuća u Dalju danas je obnovljena i služi kao kulturni most koji spaja naučnike i posetioce sa obe strane Dunava, svedočeći o univerzalnom značaju njegovog naučnog genija.