Ukrajina je jedan od onih profila koji zahtevaju dvostruku pažnju. Sa jedne strane, reč je o prostoru dubokog istorijskog srpskog traga. Sa druge strane, savremeni život zajednice ne može se razumeti bez ratnog konteksta koji već godinama određuje celokupnu svakodnevicu zemlje. Zbog toga ukrajinski profil nije samo priča o dijaspori, nego i priča o istorijskom pamćenju, diplomatskoj otpornosti i zajednici koja opstaje u izuzetno teškim okolnostima.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi da su bilateralni odnosi sa Ukrajinom uspostavljeni 15. aprila 1994. godine i da su tradicionalno dobri i prijateljski. Ukupna robna razmena u 2025. godini iznosila je 391,8 miliona evra. Ali iza savremene statistike nalazi se mnogo duža priča.
Istorijski tragovi dublji od savremene diplomatije
Zvanični bilateralni pregled Srbije posebno podseća da su Srbima 1752. godine, na osnovu ukaza ruske carice Jelisavete, ustupljene zemlje na desnoj obali Dnjepra u oblasti nazvanoj Nova Serbija, kao i u prostoru nazvanom Slavjanoserbija. Isti pregled podseća i da je Karađorđe posle sloma Prvog srpskog ustanka utočište našao u Hotinu, kao i da je Odesa u vreme Prvog svetskog rata bila jedno od središta okupljanja dobrovoljaca koji su odlazili na Solunski front.
To su podaci od izuzetne važnosti. Oni pokazuju da ukrajinski prostor za Srbe nije sporedna tačka na mapi, već deo dužeg istočnoevropskog istorijskog luka.
Upravo zato ukrajinski profil treba posmatrati i kao istorijsku zonu srpskog sveta.
Kijev kao savremeno središte
Danas je Kijev glavni centar srpskog prisustva u Ukrajini. Zvanični podaci Ministarstva spoljnih poslova potvrđuju ambasadu Srbije u Kijevu i odsustvo posebnih konzulata. To čini ambasadu ključnim osloncem i za bilateralne odnose i za građane i zajednicu.
U mirnim uslovima to bi bio standardan diplomatski okvir. U ratnim uslovima, međutim, taj okvir dobija mnogo veći značaj. Ambasada postaje i znak kontinuiteta i znak državne prisutnosti u situaciji kada je svakodnevica zemlje duboko poremećena.
U ukrajinskom slučaju to nije apstraktna formulacija, nego proverljiva činjenica.
Rat kao presudna okolnost
Zvanična objava Ambasade Srbije iz 4. marta 2022. godine svedoči da je rad predstavništva bio privremeno obustavljen iz bezbednosnih razloga i da je osoblje posao nastavilo iz Beograda do sticanja uslova za povratak. Ta činjenica sama po sebi dovoljno govori o težini okruženja u kojem zajednica i diplomatska mreža funkcionišu.
Istovremeno, zvanične putne informacije Srbije i dalje ukazuju na to da se putovanje u Ukrajinu ne savetuje zbog ratnih prilika. To znači da ukrajinski profil danas nije moguće pisati kao rutinsku sliku zajednice u stabilnoj evropskoj zemlji. Rat nije pozadina. On je osnovni okvir.
Zbog toga su i tragovi opstanka i obnove još značajniji.
Povratak vidljivosti: nova adresa ambasade u Kijevu
U oktobru 2025. Ambasada Srbije je, prema zvaničnoj objavi, otpočela rad na novoj adresi u Kijevu. Na otvaranju su bili prisutni predstavnici ukrajinskih institucija, diplomatskog kora, profesori, studenti srbistike i pripadnici naše dijaspore. Taj detalj je veoma dragocen.
On pokazuje da, uprkos ratu, u Ukrajini i dalje postoji krug ljudi koji Srbiju poznaju, proučavaju ili joj pripadaju. Prisustvo profesora i studenata srbistike naročito je važno, jer ukazuje na kulturni i akademski trag koji nadilazi usku administrativnu logiku ambasade.
To je znak da srpsko prisustvo u Ukrajini nije ugašeno ratom, iako je njime duboko opterećeno.
Kulturni i humanitarni tragovi u teškom vremenu
Krajem novembra 2025. Ambasada Srbije je prvi put učestvovala na humanitarnom sajmu u Kijevu pod sloganom „Caring Hearts Together for Ukraine“. Prema zvaničnoj objavi, ambasada je tom prilikom predstavila bogatstvo srpske kulture, tradicije i gastronomskog nasleđa.
Takav događaj ima dvostruki značaj. On govori o kulturnoj diplomatiji Srbije, ali i o tome da se srpsko ime u Ukrajini pojavljuje u okviru solidarnosti, a ne samo formalne politike. U ratnom kontekstu i takvi simbolični gestovi dobijaju veću težinu nego u normalnim okolnostima.
Uz to, Savindan je u januaru 2022. godine obeležen u Kijevu u pravoslavnom crkvenom okviru, što podseća da su duhovne veze takođe deo ovog profila.
Odesa kao istorijsko sećanje, Kijev kao današnjica
Iako je današnji centar prisustva nesumnjivo Kijev, Odesa ostaje jedan od važnih simboličkih toponima srpskog istorijskog pamćenja u ovom prostoru. Zvanični pregled MSP Srbije upravo nju pominje kao dobrovoljačko središte iz vremena Prvog svetskog rata. To nije nevažan detalj. On pokazuje da ukrajinski profil nije vezan samo za savremenu državu, nego i za mnogo dužu istoriju srpskih kretanja i savezništava na istoku Evrope.
U tom smislu, Kijev i Odesa čine dve tačke istog narativa: jednu savremenu i jednu istorijsku.
Zajednica koja se teže mapira
Za razliku od Slovenije ili Rumunije, ovde nemamo isti nivo javno dostupne i lako proverljive dokumentacije o mreži društava, klubova i udruženja. Ratne okolnosti, bezbednosne promene i poremećen društveni život dodatno otežavaju takvu vrstu mapiranja. Ipak, zvanični tragovi o prisustvu dijaspore, srbistike, kulturnih događaja i radu ambasade pokazuju da zajednica postoji, makar u težim i fragmentisanijim oblicima.
Ukrajinski profil zato treba čitati pažljivo i bez veštačkog ulepšavanja. On je stvaran, ali komplikovan.
Kataloški pregled klubova i udruženja
Sledeca tabela je sastavljena prema arhiviranom PDF spisku MSP Republike Srbije. Podaci su arhivski, veoma sažeti i mogu biti zastareli, ali potvrđuju makar jednu jasno zabeleženu organizacionu tačku srpske zajednice u Kijevu.
Šta ukrajinski profil govori o srpskom svetu
Ukrajina pokazuje da srpski svet nije uvek sačinjen od mirnih i lako čitljivih zajednica. Nekad ga nalazimo u istorijskim sedimentima, ratom poremećenim gradovima, akademskim tragovima i simbolima opstanka. Upravo zbog toga ovaj profil ima posebnu težinu.
On nas podseća da zajednica nije važna samo kada je brojna, bogata ili lako mapirana. Važna je i kada svedoči o dugom kontinuitetu i kada opstaje uprkos lomovima istorije. U tom smislu, Ukrajina zauzima zahtevno, ali nezaobilazno mesto u ovom projektu.